Ко може бити свједок?

Свједоци се саслушавају када постоји вјероватноћа да својим исказом могу дати информације о кривичном дјелу, учинитељу и о другим важним околностима.

Према члану 96. Закона о кривичном поступку Федерације БиХ, не може се саслушати као свједок:

1.особа која би својим исказом повриједила дужност чувања државне, војне или службене тајне док је надлежни орган не ослободи те дужности,

2.бранитељ осумњиченог, односно оптуженог у погледу чињеница које су му постале познате у својству бранитеља,

3. особа која би својим исказом повриједила дужност чувања професионалне тајне (вјерски службеник, односно исповједник, новинар у сврху заштите извора информација, адвокат, нотар, доктор, бабица и др.), осим ако је ослобођена те дужности посебним прописом или изјавом особе у чију је корист установљено чување тајне,

4.малољетна особа која, с обзиром на узраст и душевну развијеност није способна схватити значај права да не мора свједочити.

Поред особа које се не могу саслушати као свједок, Закон предвиђа и које то особе могу одбити свједочење:

1.брачни, односно ванбрачни друг осумњиченог, односно оптуженог, и

2.родитељ или дијете, усвојитељ или усвојеник осумњиченог односно оптуженог.

Која су права и дужности свједока?

Свједоку се упућује позив за свједочење, а уколико се не одазове позиву нити свој изостанак оправда, суд може изрећи новчану казну до 5.000 КМ или наредити принудно довођење.

Приликом свједочења, свједок има право да не одговара на поједина питања када је вјероватно да ће га одговор на та питања изложити кривичном гоњењу. Свједок је дужан говорити истину и не смије ништа прешутјети, те се упозорава да давање лажног исказа представља кривично дјело.

Према члану 348. Кривичног закона Федерације БиХ:

1.Свједок, вјештак, преводитељ или тумач који у судском, прекршајном, управном или дисциплинском поступку у Федерацији да лажни исказ, казнит ће се новчаном казном или казном затвора до три године.

2.Казном из става 1. овог члана казнит ће се странка која при извођењу доказа испитивањем странака у парничном или управном поступку у Федерацији да лажни исказ, а на том је исказу заснована одлука донесена у том поступку.

3.Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку у Федерацији, учинитељ ће се казнити казном затвора од шест мјесеци до пет година.

4.Ако су због кривичног дјела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке посљедице за окривљеника, учинитељ ће се казнити казном затвора од једне до десет година.

5.Ако учинитељ добровољно опозове свој лажни исказ прије него што је донесена коначна одлука, казнит ће се новчаном казном или казном затвора до шест мјесеца, а може се и ослободити казне.

Ако свједок одбије свједочити без оправданог разлога и након упозорења на посљедице може бити кажњен новчаном казном до 30.000,00 КМ.

Најприје, свједок ће се питати за име и презиме, име оца или мајке, занимање, боравиште, мјесто и годину рођења и његов однос с осумњиченим, односно оптуженим и оштећеним. Послије опћих питања, свједок се позива да изнесе све што му је о предмету познато, а затим ће му се постављати питања ради провјеравања, допуне и разјашњења.

Судија, односно предсједник вијећа дужан је заштитити свједока од вријеђања, пријетње и напада.

У случају да је свједок дијете, мора бити саслушано уз присуство педагога, психолога или друге стручне особе.

Свједок има право да поднесе захтјев за накнаду трошкова превоза и изгубљене дневнице о чему одлучује суд.

Да ли постоје мјере заштите за свједоке?

Свједоку се могу осигурати мјере заштите - свједок под пријетњом и угрожени свједок.

Свједок под пријетњом је свједок чија је лична сигурност или сигурност његове породице доведена у опасност због његова судјеловања у поступку, као исход пријетњи, застрашивања или сличних радњи у свези с његовим свједочењем.

Угрожени свједок је свједок који је озбиљно тјелесно или душевно повријеђен околностима под којима је кривично дјело почињено или који пати од озбиљних душевних поремећаја који га чине изнимно осјетљивим или дијете и малољетник

Суд може одредити оне мјере заштите свједока које сматра потребним, укључујући примјену више мјера истовремено.

Уколико је свједоку потребна заштита или помоћ, потребно је на то указати тужитељу током истраге, или суду након подизања оптужнице.

Уколико сте претрпјели штету због извршеног кривичног дјела имате право на накнаду исте, уколико поднесете приједлог за остваривање имовинскоправног захтјева који испуњава све елементе предвиђене законом.

Штета може бити материјална или нематеријална.

Материјална штета односи се на губитак имовине, спречавање остваривања финансијске користи или имовинске добити (нпр.трошкови лијечења, губитак прихода, имовинска штета).

Нематеријална штета односи на физичку или душевну бол проузроковану кривичним дјелом (нпр. бол и патња, повреда части и угледа, страх и душевна бол).

Поред тога, имовинскоправни захтјев може се још односити на поврат ствари или поништење правног посла.

Када се подноси?

Приједлог за остваривање имовинскоправног захтјева може се поднијети тужитељу током истраге, или суду у току суђења, најкасније до окончања главног претреса или претреса за изрицање кривичноправне санкције.

 Пожељно је да се поднесе у што ранијој фази поступка.

Током истраге, тужитељ треба лице упознати о праву на подношење имовинскоправног захтјева, а у току суђења суд је дужан питати да ли оштећени жели поднијети имовинскоправни захтјев, ако то још није учињено.

Улога тужилаштва је да упозна оштећеног са правом на накнаду штете, прикупи доказе на ове околности као што су исправе, медицинска документација, стручни налази, вјештачења и слично, те да испита оштећеног на околности кривичног дјела и имовинскоправног захтјева.

Суд је дужан да упозна оштећеног са правом на накнаду штете.

Важно је да се оштећени изјасни о висини штете, као и да приложи доказе који иду у корист тих навода.

У имовинскоправном захтјеву се наводе све околности и чињенице у погледу тога како је штета настала, опис претрпљене штете и докази којима се располаже. (ОСЦЕ образац)

Шта се може користити као доказ?

Физичке повреде могу се доказати медицинском документацијом, као и налазом и мишљењем вјештака медицинске струке.

Психичке повреде (умањење животне способности, претрпљени страх и узнемирености, траума) доказују се медицинском документацијом и налазом и мишљењем вјештака неуропсихијатра/психолога.

Како суд може одлучити?

Ако се оптужени огласи кривим суд може:

1.у потпуности досудити накнаду штете у износу наведеном у имовинскоправном захтјеву,

2.у умањеном износу досудити накнаду штету у односу на ону која се тражи имовинскоправним захтјевом (дјелимично), или

3.упутити оштећеног у парнични поступак са његовим имовинскоправним захтјевом, уколико оцијени да поднесени докази нису довољни за потпуно или дјелимично пресуђење.

            Желимо истакнути и позитиван примјер из праксе, а то је да је у предмету који се водио пред Опћинским судом у Бугојну правоснажном пресудом од 28.01.2025. године удовољено поднесеном приједлогу за остваривање имовинскоправног захтјева ради накнаде нематеријалне штете (на име претрпљеног страха и умањења опће животне активности), као резултат успјешног остваривања права оштећених.

Овим путем наглашавамо важност заштите права жртава и осигурање њихове потпуне рехабилитације и репарације.

Апостилле је надовјера или легализација јавних исправа које се користе у међународном правном промету.

Апостилле издају опћински судови и тражи се уколико су исправе потребне за кориштење у некој другој држави изван Босне и Херцеговине, а која је потписница Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа – дјелимична легализација.

Надаље, билатералним уговорима државе чланице могу договорити да за важење исправа из једне уговорнице на територији друге уговорнице није потребан ни Апостилле нити било каква друга додатна процедура. Босна и Херцеговина овакве уговоре има склопљене са: Хрватском, Србијом, Аустријом, Црном Гором, Турском, Белгијом, Пољском, итд.

На основу уговора између Босне и Херцеговине и Словеније о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима јавне исправе издате од надлежних органа једне државе уговорнице није потребно даље овјеравати Апостилле печатом ради њихове даље употребе у другој држави уговорници.

У случају да не постоји закључен билатерални уговор или се ради о држави која није потписница Хашке конвенције, у опћинском суду ради се само надовјера потписа, а након тога се потребно обратити Министарству правде БиХ и Министарству вањских послова послова БиХ ради потпуне легализације.

Апостилле печатом могуће је овјерити оргиналне исправе или овјерене копије исправа. У случају да се ради о овјереној копији, тада се Апостилле печатом овјерава потпис лица које је извршило ранију овјеру исправе. Потребно је да странке утврде да ли су им за даљу употребу потребни оригинали исправа или су довољне и овјерене копије истих.

Поред тога, могу се овјерити оргиналне исправе или пријеводи исправа извршени од стране овлаштеног судског тумача који се налази на листи сталних судских тумача при Федералном министарству правде. У тим случајевима, оргиналне исправе заједно са пријеводом морају бити прописно увезане.

Апостилле печатом у Опћинском суду у Бугојну могу се овјерити јавне исправе издате од надлежних органа са подручја надлежности Суда – опћине Бугојно, Доњи Вакуф и Горњи Вакуф-Ускопље.

У току 2024. године Апостилле печатом у Опћинском суду у Бугојну су овјерене укупно 534 исправе, а од почетка 2025. године већ 107 исправа.

Овјера Апостилле печатом могућа је уз плаћање судске таксе у износу од 20,00 КМ по исправи у складу са Законом о судским таксама Средњобосанског кантона. Ослобађање од обавезе плаћања судске таксе предвиђено је чланом 9. истог Закона.

С обзиром на повећање броја развода брака и чињеницу да велики број тих поступака укључује и заједничку дјецу брачних партнера, кључно је да се донесе одлука која је у складу са најбољим интересом дјетета.

У поступцима развода брака који укључују дјецу над којом странке остварују родитељско старање, једна од кључних одлука која се мора донијети је ко ће остваривати родитељско старање, питање издржавања дјетета и начин остваривања и одржавања личних односа и непосредних контаката дјетета са родитељем са којим не живи.

Породични закон Федерације БиХ предвиђа да прије покретања поступка за развод брака брачни партнер или оба брачна партнера који имају дјецу над којом остварују родитељско старање дужни су поднијети захтјев за посредовање физичком и правном лицу овлаштеном за посредовање.

Ако се у поступку посредовања брачни партнери не измире, овлаштена особа настојат ће да се они споразумију о томе:

- са ким ће живјети њихово малољетно дијете или дијете над којим се остварује родитељско старање након пунољетства,

-о његовим личним односима са родитељем са којим неће живјети,

-о његовом издржавању и о осталим садржајима родитељског старања.

При доношењу одлуке о томе с ким ће дијете живјети, суд може уважити споразум родитеља ако је он у интересу дјетета, полазећи од претпоставке да родитељи најбоље знају потребе дјетета.

Мора се имати у виду да то није увијек тако и да споразум родитеља може бити противан интересима дјетета.

Суд је дужан да води рачуна о најбољем интересу дјетета као основном инструменту у заштити права дјетета, чија примјена гарантује рјешења која најбоље одговарају његовим потребама и интересима. У току поступка сарађује са надлежним центром за социјални рад.

Родитељ који не станује с дјететом, свој допринос у издржавању испуњава у облику новчане накнаде и одређује се начин остваривања и одржавања личних односа са дјететом.

У 2023. години пред Опћинским судом у Бугојну вођено је укупно 108 поступака за развод брака. Од тога, 57 пресуда за развод брака садржавало је и одлуку о повјери дјеце, и то:

-у 46 предмета дјеца су повјерена мајци,  

-у 9 предмета дјеца су повјерена оцу.

-у два предмета једно заједничко дијете повјерено је мајци, а друго оцу на чување, васпитање и одгој.

Дакле, пракса нашег суда показује да су најчешће мајке те којима су дјеца повјерена на чување, васпитање и одгој након развода брака.

Предсједница парничног реферата Амира Ждраловић наводи да је приликом доношења одлуке о повјери дјеце најважнији најбољи интерес дјетета. Да би се то утврдило, суд од почетка поступка сарађује са надлежним центром за социјални рад. Након што проведе своје активности, стручни тим надлежног центра за социјални рад суду доставља своје мишљење о томе коме заједничка дјеца брачних партнера требају бити повјерена. То мишљење не обавезује суд, него се одлука доноси узимајући у обзир све околности. Уколико се јави недоумица, наредни корак је да суд одреди вјештачење по вјештаку психологу. Истиче да је чињеница да су мајке најчешће те којима су дјеца повјерена и да се кроз праксу показало да су оне више заинтересоване, те углавном траже да се дјеца њима и повјере.

У писарници суда (соба бр.1) можете добити информације о предмету, односно основне податке о предмету типа: "број предмета, странке у предмету, поступајући судија, поднесци у предмету, заказано рочиште и сл.", а ако Вам је потребан увид у цијели спис можете се обратити шефу судске писарнице у канцеларију број 25 који ће Вам омогућити увид у предмет по прописаним правилима.

Катастар је регистар података о земљишту у некретнина Државне геодетске управе. Уз своја друга задужења, катастар је подршка систему регистрације права власништва и других стварних права везаних за некретнине, односно подршка грунтовници.

Уреди за катастар издају посједовне листове који садрже податке о катастарској честици и податке о посједнику, али нису доказ о власништву. Подаци о власништву видљиви су само из земљишних књига, односно власничког листа.