ОПТУЖЕНОМ Д.Ч. ЗА КРИВИЧНО ДЈЕЛО НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ И ПОРОДИЧНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 10 МЈЕСЕЦИ, ТЕ МУ ЈЕ ПРОДУЖЕН ПРИТВОР

Основни суд у Добоју, дана 11.02.2026. године донио је првостепену, осуђујућу и неправоснажну пресуду којом је Д.Ч. (1984) огласио кривим због кривичног дјела насиље у породици или породичној заједници из члана 190. став 1. Кривичног законика Републике Српске и за то дјело изрекао му казну затвора у трајању од 10 (десет) мјесеци.

Основни суд у Добоју је рјешењем број 85 0 К 139049 25 К од 11.02.2026. године продужио притвор Д.Ч. по основу члана 197. став 1. тачка в) Закона о кривичном поступку Републике Српске и одредио да исти по предметном рјешењу може трајати најдуже 9 (девет) мјесеци, док је захтјев браниоца оптуженог за укидање притвора и пуштање на слободу оптуженог одбијен.

Оптужени је оглашен кривим да је у дужем временском периоду, дрским и безобзирним понашањем угрожавао физички и психички интегритет својих родитеља мајке Ч. М. и оца Ч. Б., па је тако и дана 03.11.2025. године око 21,00 час у породичној кући која се налази у мјесту […], град Добој, након што се претходно довео у алкохолисано стање са концентрацијом алкохола у крви од 0,73 г/кг ушао у кућу, те у просторији кухиње ставио јело на сто, а затим започео вербалну расправу са мајком М. на начин да је исту псовао и вријеђао, говорећи јој: „Кујо ћорава, радиш ли ишта?“, на које ријечи је М. одговорила „Коме то говориш?“, због чега је Д. скочио од стола пришао фотељи на којој је она сједила, те исту ударио два до три пута отвореном шаком у предјелу тјемена главе, док је са М. десне стране на каучу лежао Ч. Б., те устао у намјери да М. одбрани, питајући Д. шта ради, због чега га је Д. рукама ударао у предјелу главе, од којих удараца је Ч. Б. задобио тјелесне повреде у виду крвих подлива у предјелу лијевог сљепоочног предјела и у потиљачном предјелу, а затим М. покушава да одбрани Б., али Д. удара њу на начин да јој задаје ударац у предјелу лица, те је одгурнуо и пала је на кревет, усљед чега је задобила тјелесне повреде у виду крвних подлива на надланеним странама шака, а затим је Д. са ногу скинуо папуче и са истим ударио Б. у предјелу главе, те је М. успјела устати са кревета али је Д. и даље одгуривао, али се и Б. бранио те је Д. угризао за палац лијеве шаке од чега је остао угриз, а потом је М. зачула Б. ријечи „Готов сам!“, након чега је Д. престао да га удара, те М. и њена кћерка И. која је цијело вријеме била присутна подижу Б. са кревета и изводе га на терасу у намјери да мало удахне ваздух, јер су мислили да му је лоше, и истог спуштају да сједне на столицу, гдје су увидјели да Б. не даје знакове живота, и не одазива се на њихове позиве, јер је исти у међувремену доживио инфаркт, М., И. и Д. уносе Б. у кућу и стављају у лежећи положај на кревет, дакле, примјеном насиља, дрским и безобзирним понашањем угрозио спокојство и тјелесни чланова своје породице.

Оптуженом се у изречену казну затвора урачунава вријеме проведено у притвору почев од 4.11.2025. године у 02:25 часова па до ступања осуђеног на издржавање наведене казне затвора.

Оптужени је у цјелости ослобођен обавезе плаћања трошкова кривичног поступка који падају на терет буџетских средстава, док је оштећена М.Ч. упућена да имовинскоправни захтјев остварује у парничном поступку.