С обзиром на повећање броја развода брака и чињеницу да велики број тих поступака укључује и заједничку дјецу брачних партнера, кључно је да се донесе одлука која је у складу са најбољим интересом дјетета.

 

У поступцима развода брака који укључују дјецу над којом странке остварују родитељско старање, једна од кључних одлука која се мора донијети је ко ће остваривати родитељско старање, питање издржавања дјетета и начин остваривања и одржавања личних односа и непосредних контаката дјетета са родитељем са којим не живи.

 

Породични закон Федерације БиХ предвиђа да прије покретања поступка за развод брака брачни партнер или оба брачна партнера који имају дјецу над којом остварују родитељско старање дужни су поднијети захтјев за посредовање физичком и правном лицу овлаштеном за посредовање.

 

Ако се у поступку посредовања брачни партнери не измире, овлаштена особа настојат ће да се они споразумију о томе:

 

-           са ким ће живјети њихово малољетно дијете или дијете над којим се остварује родитељско старање након пунољетства,

-          о његовим личним односима са родитељем са којим неће живјети,

-          о његовом издржавању и о осталим садржајима родитељског старања.

 

При доношењу одлуке о томе с ким ће дијете живјети, суд може уважити споразум родитеља ако је он у интересу дјетета, полазећи од претпоставке да родитељи најбоље знају потребе дјетета.

Мора се имати у виду да то није увијек тако и да споразум родитеља може бити противан интересима дјетета.

 

Суд је дужан да води рачуна о најбољем интересу дјетета као основном инструменту у заштити права дјетета, чија примјена гарантује рјешења која најбоље одговарају његовим потребама и интересима. У току поступка сарађује са надлежним центром за социјални рад.

 

Родитељ који не станује с дјететом, свој допринос у издржавању испуњава у облику новчане накнаде и одређује се начин остваривања и одржавања личних односа са дјететом.

 

У 2023. години пред Опћинским судом у Бугојну вођено је укупно 108 поступака за развод брака. Од тога, 57 пресуда за развод брака садржавало је и одлуку о повјери дјеце, и то:

-          у 46 предмета дјеца су повјерена мајци,  

-          у 9 предмета дјеца су повјерена оцу.

-          у два предмета једно заједничко дијете повјерено је мајци, а друго оцу на чување, васпитање и одгој.

 

Дакле, пракса нашег суда показује да су најчешће мајке те којима су дјеца повјерена на чување, васпитање и одгој након развода брака.

Предсједница парничног реферата Амира Ждраловић наводи да је приликом доношења одлуке о повјери дјеце најважнији најбољи интерес дјетета. Да би се то утврдило, суд од почетка поступка сарађује са надлежним центром за социјални рад. Након што проведе своје активности, стручни тим надлежног центра за социјални рад суду доставља своје мишљење о томе коме заједничка дјеца брачних партнера требају бити повјерена. То мишљење не обавезује суд, него се одлука доноси узимајући у обзир све околности. Уколико се јави недоумица, наредни корак је да суд одреди вјештачење по вјештаку психологу. Истиче да је чињеница да су мајке најчешће те којима су дјеца повјерена и да се кроз праксу показало да су оне више заинтересоване, те углавном траже да се дјеца њима и повјере.