• logo
  • osnovna stranica
  • Општински суд у Бугојну

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Ко може бити свједок?

    Свједоци се саслушавају када постоји вјероватноћа да својим исказом могу дати информације о кривичном дјелу, учинитељу и о другим важним околностима.

    Према члану 96. Закона о кривичном поступку Федерације БиХ, не може се саслушати као свједок:

    1.      особа која би својим исказом повриједила дужност чувања државне, војне или службене тајне док је надлежни орган не ослободи те дужности,

    2.      бранитељ осумњиченог, односно оптуженог у погледу чињеница које су му постале познате у својству бранитеља,

    3.       особа која би својим исказом повриједила дужност чувања професионалне тајне (вјерски службеник, односно исповједник, новинар у сврху заштите извора информација, адвокат, нотар, доктор, бабица и др.), осим ако је ослобођена те дужности посебним прописом или изјавом особе у чију је корист установљено чување тајне,

    4.      малољетна особа која, с обзиром на узраст и душевну развијеност није способна схватити значај права да не мора свједочити.

    Поред особа које се не могу саслушати као свједок, Закон предвиђа и које то особе могу одбити свједочење:

    1.      брачни, односно ванбрачни друг осумњиченог, односно оптуженог, и

    2.      родитељ или дијете, усвојитељ или усвојеник осумњиченог односно оптуженог.

    Која су права и дужности свједока?

    Свједоку се упућује позив за свједочење, а уколико се не одазове позиву нити свој изостанак оправда, суд може изрећи новчану казну до 5.000 КМ или наредити принудно довођење.

    Приликом свједочења, свједок има право да не одговара на поједина питања када је вјероватно да ће га одговор на та питања изложити кривичном гоњењу. Свједок је дужан говорити истину и не смије ништа прешутјети, те се упозорава да давање лажног исказа представља кривично дјело.

    Према члану 348. Кривичног закона Федерације БиХ:

    1.      Свједок, вјештак, преводитељ или тумач који у судском, прекршајном, управном или дисциплинском поступку у Федерацији да лажни исказ, казнит ће се новчаном казном или казном затвора до три године.

    2.      Казном из става 1. овог члана казнит ће се странка која при извођењу доказа испитивањем странака у парничном или управном поступку у Федерацији да лажни исказ, а на том је исказу заснована одлука донесена у том поступку.

    3.      Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку у Федерацији, учинитељ ће се казнити казном затвора од шест мјесеци до пет година.

    4.      Ако су због кривичног дјела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке посљедице за окривљеника, учинитељ ће се казнити казном затвора од једне до десет година.

    5.      Ако учинитељ добровољно опозове свој лажни исказ прије него што је донесена коначна одлука, казнит ће се новчаном казном или казном затвора до шест мјесеца, а може се и ослободити казне.

    Ако свједок одбије свједочити без оправданог разлога и након упозорења на посљедице може бити кажњен новчаном казном до 30.000,00 КМ.

    Најприје, свједок ће се питати за име и презиме, име оца или мајке, занимање, боравиште, мјесто и годину рођења и његов однос с осумњиченим, односно оптуженим и оштећеним. Послије опћих питања, свједок се позива да изнесе све што му је о предмету познато, а затим ће му се постављати питања ради провјеравања, допуне и разјашњења.

    Судија, односно предсједник вијећа дужан је заштитити свједока од вријеђања, пријетње и напада.

    У случају да је свједок дијете, мора бити саслушано уз присуство педагога, психолога или друге стручне особе.

    Свједок има право да поднесе захтјев за накнаду трошкова превоза и изгубљене дневнице о чему одлучује суд.

    Да ли постоје мјере заштите за свједоке?

    Свједоку се могу осигурати мјере заштите - свједок под пријетњом и угрожени свједок.

    Свједок под пријетњом је свједок чија је лична сигурност или сигурност његове породице доведена у опасност због његова судјеловања у поступку, као исход пријетњи, застрашивања или сличних радњи у свези с његовим свједочењем.

    Угрожени свједок је свједок који је озбиљно тјелесно или душевно повријеђен околностима под којима је кривично дјело почињено или који пати од озбиљних душевних поремећаја који га чине изнимно осјетљивим или дијете и малољетник

    Суд може одредити оне мјере заштите свједока које сматра потребним, укључујући примјену више мјера истовремено.

    Уколико је свједоку потребна заштита или помоћ, потребно је на то указати тужитељу током истраге, или суду након подизања оптужнице.


    Приказана вијест је на:
    129 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    Свједоци у кривичном поступку

    19.03.2025.

    Ко може бити свједок?

    Свједоци се саслушавају када постоји вјероватноћа да својим исказом могу дати информације о кривичном дјелу, учинитељу и о другим важним околностима.

    Према члану 96. Закона о кривичном поступку Федерације БиХ, не може се саслушати као свједок:

    1.      особа која би својим исказом повриједила дужност чувања државне, војне или службене тајне док је надлежни орган не ослободи те дужности,

    2.      бранитељ осумњиченог, односно оптуженог у погледу чињеница које су му постале познате у својству бранитеља,

    3.       особа која би својим исказом повриједила дужност чувања професионалне тајне (вјерски службеник, односно исповједник, новинар у сврху заштите извора информација, адвокат, нотар, доктор, бабица и др.), осим ако је ослобођена те дужности посебним прописом или изјавом особе у чију је корист установљено чување тајне,

    4.      малољетна особа која, с обзиром на узраст и душевну развијеност није способна схватити значај права да не мора свједочити.

    Поред особа које се не могу саслушати као свједок, Закон предвиђа и које то особе могу одбити свједочење:

    1.      брачни, односно ванбрачни друг осумњиченог, односно оптуженог, и

    2.      родитељ или дијете, усвојитељ или усвојеник осумњиченог односно оптуженог.

    Која су права и дужности свједока?

    Свједоку се упућује позив за свједочење, а уколико се не одазове позиву нити свој изостанак оправда, суд може изрећи новчану казну до 5.000 КМ или наредити принудно довођење.

    Приликом свједочења, свједок има право да не одговара на поједина питања када је вјероватно да ће га одговор на та питања изложити кривичном гоњењу. Свједок је дужан говорити истину и не смије ништа прешутјети, те се упозорава да давање лажног исказа представља кривично дјело.

    Према члану 348. Кривичног закона Федерације БиХ:

    1.      Свједок, вјештак, преводитељ или тумач који у судском, прекршајном, управном или дисциплинском поступку у Федерацији да лажни исказ, казнит ће се новчаном казном или казном затвора до три године.

    2.      Казном из става 1. овог члана казнит ће се странка која при извођењу доказа испитивањем странака у парничном или управном поступку у Федерацији да лажни исказ, а на том је исказу заснована одлука донесена у том поступку.

    3.      Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку у Федерацији, учинитељ ће се казнити казном затвора од шест мјесеци до пет година.

    4.      Ако су због кривичног дјела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке посљедице за окривљеника, учинитељ ће се казнити казном затвора од једне до десет година.

    5.      Ако учинитељ добровољно опозове свој лажни исказ прије него што је донесена коначна одлука, казнит ће се новчаном казном или казном затвора до шест мјесеца, а може се и ослободити казне.

    Ако свједок одбије свједочити без оправданог разлога и након упозорења на посљедице може бити кажњен новчаном казном до 30.000,00 КМ.

    Најприје, свједок ће се питати за име и презиме, име оца или мајке, занимање, боравиште, мјесто и годину рођења и његов однос с осумњиченим, односно оптуженим и оштећеним. Послије опћих питања, свједок се позива да изнесе све што му је о предмету познато, а затим ће му се постављати питања ради провјеравања, допуне и разјашњења.

    Судија, односно предсједник вијећа дужан је заштитити свједока од вријеђања, пријетње и напада.

    У случају да је свједок дијете, мора бити саслушано уз присуство педагога, психолога или друге стручне особе.

    Свједок има право да поднесе захтјев за накнаду трошкова превоза и изгубљене дневнице о чему одлучује суд.

    Да ли постоје мјере заштите за свједоке?

    Свједоку се могу осигурати мјере заштите - свједок под пријетњом и угрожени свједок.

    Свједок под пријетњом је свједок чија је лична сигурност или сигурност његове породице доведена у опасност због његова судјеловања у поступку, као исход пријетњи, застрашивања или сличних радњи у свези с његовим свједочењем.

    Угрожени свједок је свједок који је озбиљно тјелесно или душевно повријеђен околностима под којима је кривично дјело почињено или који пати од озбиљних душевних поремећаја који га чине изнимно осјетљивим или дијете и малољетник

    Суд може одредити оне мјере заштите свједока које сматра потребним, укључујући примјену више мјера истовремено.

    Уколико је свједоку потребна заштита или помоћ, потребно је на то указати тужитељу током истраге, или суду након подизања оптужнице.